Problemi sa štitnom žlezdom su široko rasprostranjeni. Istraživanja pokazuju da se sa njima sauočava više od 200 miliona ljudi širom sveta.
Štitna, tireoidna ili štitasta žlezda, kako se naziva, značajna je žlezda sa endokrinim lučenjem. Nalazi se u prednjem delu vrata, a sastoji se iz 2 simetrična dela. Ona su međusobno povezana tireoidnim tkivom tako da formiraju oblik leptira.
Ova žlezda luči hormone tiroksin (T4), tironin (T3) i kalcitonin. Svaki od njih ima specifičnu ulogu u organizmu. To znači da štitna žlezda ima višestruko dejstvo u telu čoveka. Pre svega, reguliše rast i metabolizam tela. Zatim, krvni pritisak, temperaturu krvi i otkucaje srca. Takođe, utiče na razgradnju masti, telesnu težinu, kao i na psihofizički razvoj.
Imajući u vidu značaj koji ima, problemi sa štitnom žlezdom mogu ozbiljno da ugroze celokupno zdravlje, te ih je neophodno na vreme otkriti.
Problemi sa štitnom žlezdom izazvani sporijim radom
Hipotireoza nastaje kada štitna žlezda ne proizvodi dovoljnu količinu hormona.
Za nastajanje ovog poremećaja genetika ima važnu ulogu, posebno po ženskoj liniji. Kao uzročnici navode se i drugi zdravstveni problemi. Oni uključuju Hashimotov tiroiditis, povrede glave, tumore, idiopatske atrofije štitne žlezde i poremećaje u hipotalamusu.
Pojedini lekovi i terapija zračenjem povećavaju rizik od razvoja.
Znaci hipotireoze variraju u zavisnosti od stepena deficita hormona. Mada u čak 80 odsto slučajeva na početku ne pokazuju jasne simptome.
Obično se manifestuju umorom, povećanjem telesne mase, nervozom i nesanicom. Zbog toga mnogi ne obraćaju pažnju na njih, već ih pripisuju stresu ili starenju. Međutim, kako se bolest razvija javljaju se i drugi znaci.
Malaksalost, osetljivost na hladnoću, zatvor, usporen rad srca i povišen nivo holesterola u krvi – neki su od njih. Prate ih pojava otoka i bola u mišićima i zglobovima.
Osobe kojima štitna žlezda sporije radi imaju suvu kožu i kosu, dok je glas promukao. Kod žene se javljaju i poremećaji menstrualnog ciklusa.
Problemi sa štitnom žlezdom izazvani ubrzanim radom
Hipertireoza je poremaćaj ubrzanog rada štitne žlezde. Posledica toga jeste prekomerno lučenje hormona, koje dovodi do niza simptoma. Najčešći su promene u ponašanju, nervoza, umor i slabost mišića, kao i povećana osetljivost na toplotu.
Primetan je i ubrzan rada srca, koji vodi ka gubitku daha čak i prilikom odmora. Mogu se javiti i podrhtavanje ruku i prstiju i prekomerno znojenje. Povećan je apetit, ali je učestalo obavljanja velike nužde, te osoba gubi na težini.
Kod žena se javlja izostanak ili potpuni gubitak menstruacije.
Hipertireoza se najčešće razvija iz drugih bolesti, tj. Gravesove (Basedowljeve) bolesti, Plamerove bolesti i tireoiditisa. U faktore rizika svrstavaju se genetika i istorija hroničnih bolesti. Naime, u većoj opasnosti od oboljevanja su osobe koje već boluju od dijabetesa tipa 1, perniciozne anemije i primarne insuficijencije nadbubrežne žlezde.
Kako se otkrivaju problemi sa štitnom žlezdom?
S obzirom na raznolikost simptoma, koji su specifični i za druga stanja, problemi sa štitnom žlezdom u pojedinim slučajeva se teško dijagnostifikuju.
Osnovu čini pregled endokrinologa. Osim fizikalnog pregleda, on obuhvata i ultrazvuk štitne žlezde. Ova neivanzivna, dijagnostička metoda daje jasni uvid u oblik, morfologiju i veličinu štitne žlezde, kao i paratireoidnih žlezdi i limfnih žlezdi.
Za tačnu potvrdu problema neophodne su i laboratorijske analize hormona štitne žlezde.
Ukoliko ste primetili neki od navedenih simptoma posetite M-Medical Clinic. Naš tim lekara čine vrhunski specijalisti endokrinologije sa višegodišnjim iskustvom u otkrivanju bolesti štitne žlezde.