Hiperbarična terapija za nezarastajuće rane ima veliki blagotvorni efekat u njihovom lečenju.
Prema definiciji, nezarastajuće rane su rane koje ne slede prirodom definisane procesa fiziološkog isceljenja. Odnosno, koja ne zarastaju u predviđenom vremenskom periodu za tip i lokalizaciju, a sam proces zarastanja traje duže od 6 nedelja. Tu spadaju i rane koje se ponavljaju.
S obzirom da su „zarobljene“ u fazi zapaljenja, ove rane narušavaju anatomsku strukturu i funkcionalnost čitavog organizma. Samim tim značajno smanjuju kvalitet života obolelog.
Imajući to u vidu M-Medical Clinic vam otkriva kako deluje hiperbarična terapija za nezarastajuće rane.
Šta je hiperbarična terapija kiseonikom?
Hiperbarična terapija kiseonikom predstavlja tretman gde je pacijent okružen 100% kiseonikom u zatvorenoj komori. Pri čemu je atmosferski pritisak u komori 2 do 3 puta veći od normalnog. Upravo na to ukazuje i sam naziv terapije i komore. Naime, termin „hiperbarični“ se odnosi na gas koji ima veći atmosferski pritisak od uobičajenog.
Zahvaljujući dodatnom pritisku pluća prikupljaju i do 3 puta više kiseonika, nego disanjem pri normalnom pritisku vazduha. Time je omogućeno smanjenje upale, eliminacija infekcija i pomoć u zarastanju rana.
Iako su hiperbarične komore moderna oprema, terapija kiseonikom postoji vekovima. Značaj kiseonika po zdravlje čoveka bio je jasan od davnina. To je podstaklo britanskog sveštenika Nathaniela Henshawa da konstruiše specijalnu „sobu“ sa ventilima za kontrolu protoka vazduha.
Henshawov izum iz 17. veka uticao je na razvoj hiperbaričnih komora. Prva se pojavila 1837. godine, a napravio ju je francuski hirurg Charles Pravaz. Vek kasnije Behnke i Shaw postavili su temelje savremene hiperbarične medicine, što je uslovilo i pojavu modernih hiperbaričnih komora.
Koje rane se leče hiperbaričnom terapijom?
Kiseonik je uključen u skoro svaku fazu zarastanja rana. On deluje kao faktor za replikaciju fibroblasta, taloženje kolagena, angiogenezu i otpornost na infekciju. Međutim, u pojedinim slučajevima kiseonik koje telo dobija iz okoline nije dovoljan za zarastanje rana. To su, pre svega, dijabetički čirevi i rane.
Dijabetes je ozbiljno oboljenje koje dovodi do brojnih komplikacija. Jedna od njih je dijabetesno stopalo. Karakteriše ga pojava čireva i ulceracija. Istraživanja pokazuju da 15-25 odsto dijabetičara doživi ranu na stopalu tokom svog života. Od toga, oko 6 odsto bude hospitalizavano zbog nastalih tegoba.
Upotrebom hiperbarične komore u terapiji dijabetesa podstiče se zarastanje rana. Na taj način se drastično smanjuje rizik od pojave gangrene, pa i amputacije.
Hiperbarična terapija za nezarastajuće rane ima široko dejstvo. Osim kod pacijenata sa dijabetesom može se koristiti za lečenje svih vrsta rana na donjim ekstremitetima. Ishemijske rane, neurotrofične rane, hipostatske rane i dekubitus su najčešće. Zatim, postoperativne rane koje ne zaceljuju, rane nakon opekotina, traumatske rane.
Kakvu ulogu ima hiperbarična terapija za nezarastajuće rane?
Viši nivoi kiseonika u krvi podstiču lučenje supstanci pod imenom „faktori rasta“. One omogućavaju regeneraciju oštećenih tkiva. Istovremeno, podstiču proizvodnju matičnih ćelija koje koriguju hipoksiju i smanjuju upalna reakcija tkiva.
Hiperbarična terapija povećava i odbrambenu sposobnost organizma, te je telo spremno da se izbori sa prodorom bakterija u rani. Takođe, pomaže u formiraju novih ćelija kože i novog kolagena.
Ukoliko imate problem sa nezarastajućim ranama posetite M-Medical Clinic koja je najveći regionalni centar hiperbarične medicine. Hiperbaričnu terapiju možete ostvariti i na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, jer ova bolnica ima potpisan ugovor sa Republičkim fondom za zdrastveno osiguranje.
