Parkinsonova bolest je progresivno neurodegenerativno oboljenje koje utiče na centralni nervni sistem. Odnosno, na delove mozga koji kontrolišu kretanje usled smanjenog lučenja dopamina u njima.
Naziv je dobila po Džejmsu Parkinsonu. Ovaj britanski lekar ju je prvi put opisao 1817. godine u svom radu „Esej o drhtavoj paralizi“.
Istraživanja pokazuju da je Parkinsonova bolest druga po rasprostranjenosti neurodegenerativnih oboljenja, odmah iza Alchajmerove bolesti. Sa njom se suočava oko 4 miliona ljudi u svetu. Nažalost, ni situacija u našoj zemlji nije povoljna. Procenjuje se da od nje boluje imeđu 19.000 i 20.000 stanovnika Srbije.
Iako se Parkinsonova bolest smatra bolešću trećeg doba, prvi simptomi se mogu javiti već u 40. godinama života.
Imajući ovo u vidu M-Medical Clinic vam otkriva kako na vreme da prepoznate simptome.
Zašto nastaje Parkinsonova bolest?
Tačan uzrok nije u potpunosti otkriven. Zbog toga se posmatra kao kombinacija genetskih, bioloških i faktora sredine.
Glavni pokretač jeste starenje. Naime, tokom godina broj dopaminskih neurona prirodno opada. Kod nekih ljudi ovaj proces gubitka se odvija brže, te postoji i veća opasnost da se javi bolest.
Ne treba zanemariti ni genetiku. To znači da je veća verovatnoća da će se razviti ukoliko je već registrovana u porodici.
Izloženost određenim toksičnim supstancama i zagađivačima može povećati rizik od razvoja Parkinsonove bolesti. To su, pre svega, pesticidi i herbicidi, ali i teški metali, poput mangana i žive.
U faktore rizika svrstavaju se i pojedini lekovi i toksini iz nekih droga. Takođe, povreda glave i neke bolesti mozga mogu da podstaknu razvoj oboljenja.
Koji su simptomi Parkinsonove bolesti?
Parkinsonova bolest se razvija postepeno. Samim tim i simptomi se ne ispoljavaju odmah. Ipak, postoje karakteristični znaci koji ukazuju na problem.
Tremor, tj. drhtanje ruku je jedan od najprepoznatljivijih simptoma bolesti. U početku je vezan samo za ruku na jednoj strani tela. Zatim prelazi na noge iste strane tela. Na kraju se podrhtavanje javlja i na drugoj strani tela, uključujući i glavu.
Ubrzo dolazi do rigidnosti, odnosno ukočenosti vrata i ramena. Mada se može javiti i u šakama i stopalima. Kao posledica toga nastaje karakteristično držanje tela sa nogama savijenim u kolenima i rukama savijenim u laktovima. Nastupaju i problemi sa hodanjem i održavanjem ravnoteže.
Još jedan simptom jeste bradikinezija. Usporenost pokreta je naročito izražena u svakodnevnim aktivnostima.
Vremenom, kako bolest napreduje javljaju se i i nemotorički simptomi. Depresija, anksioznost, apatija, poremećaji spavanja, opstipacija, kognitivna oštećenja – su neki od njih.
Kako se postavlja dijagnoza Parkinsonove bolesti?
Ne postoji specifičan test koji može sa sigurnošću potvrditi bolest. Dijagnoza se postavlja pregledom neurologa na osnovu kliničke procene simptoma, medicinske istorije pacijenta i testova pokretljivosti.
Terapija obuhvata primenu lekova. Najčešće se koristi levodopa, koji se u mozgu pretvara u dopamin i pomaže u kontroli motoričkih simptoma. Dok dopaminergički agonisti direktno stimulišu receptore i zamenjuju ulogu dopamina u mozgu.
Kako Parkinsonova bolest dovodi do otežanog kretanja fizikalna terapija je obavezna. Zahvaljujući spacijalnom programu vežbanja poboljšava se elastičnost mišića. To pozitivno utiče na pokretljivost i ravnotežu tela.
Zbog problema sa opstipacijom neophodna je i pravilna ishrana. Ona treba da se bazira na svežem voću, povrću i integralnim žitaricama. Dok se proteini i nezasićene masti moraju umereno koristiti.
Parkinsonova bolest je hronična i progresivna, ali ranim otkrivanjem terapija je visoko efikasna. Zato na vreme posetite specijalnu bolnicu interne i hiperbarične medicine, M-Medical Clinic. Naš tim čine lekari specijalisti neurologije sa dugogodišnjim iskustvom u ovoj oblasti.
