Koronarna bolest srca ili ishemijska bolest srca, kako se još naziva, predstavlja grupu srčanih bolesti koje nastaju usled smanjenog protoka krvi kroz srčane arterije.
Da bi srce nesmetano obavljalo svoju funkciju neophodno je da bude snabdeveno hranjivim materijama i kiseonikom. To omogućuvaju desna i leva koronarna arterija. Međutim, kada nastanu zadebljanja na njima, smanjen je protok krvi, te srce ne dobija dovoljno kiseonika.
U čak 95 odsto slučajeva smanjen protok krvi izazvan je aterosklerozom. Odnosno, nakupljanjem masnih naslaga, holesterola, kalcijuma i delova mrtvih ćelija u arterijama. Posledica toga jeste sužavanje i otvrdnjavanje arterija tako da krv ne protiče u dovoljnoj količini. Zbog toga dolazi do oštećenja srca. Vremenom, oštećenje postaje trajno i nastaje koronarna bolest srca.
S obzirom da se bolest razvija postepeno, u prvim fazama često ostane neprimećena. Dijagnostifikuje se obično kada nastupi ozbiljno začepljenje ili infarkt miokarda.
Imajući u vidu da je koronarna bolest srca odgovorna za 16 odsto ukupnih smrtnih slučajeva u svetu M-Medical Clinic vam otkriva kako na vreme da je prepoznate.
Koji su uzroci koronarne bolesti srca?
Postoji brojni faktori koji utiču na razvoj bolesti. Loš način života je jedan od vodećih. Tu, pre svega, spadaju nezdrava ishrana, nedovoljna fizička aktivnost, pušenje i prekomerno konzumiranje alkohola.
U pokretače se svrstavaju i pojedine bolesti. Istraživanja pokazuju da nekontrolisani visok krvni pritisak dovodi do zadebljanja arterija. Takođe, visok holesterol izaziva nakupljanja plaka, koji je preduslov za nastanak koronarne bolesti srca. Česta je pojava i kod osoba koje boluju od dijabetesa. Mada se kao faktori rizika navode i autoimune bolesti, kao što su reumatoidni artritis i lupus.
Ne treba zanemariti ni genetiku. To znači da je veća verovatnoća da će javiti ukoliko je u porodici već registrovana srčana bolest.
Stres je još jedan potencijalni uzročnik. Naime, stalna izloženost stresnim situacijama utiče ne samo na nervni sistem, već i na kardiovaskularni i endokrini.
Kako se ispoljava koronarna bolest srca?
Koronarna bolest srca najčešće se manifestuje kao bol u grudima koju donosi angina pektoris. Javlja se iza grudne kosti ili na levoj strani. Bol često prati stezanje u grudnom košu, vrtoglavica, hladan znoj, mučnina, neravnomerni otkucaji srca.
Angina pektoris može biti stabilna i nestabilna. Stabilna se javlja u toku fizičkog naprezanja, jer su potrebe za kiseonikom tada veće. Za razliku od nje, nestabilna se javlja iznenada, čak i tokom mirovanja.
Srčana slabost (srčana insuficijencija) je još jedan oblik. U pitanju je nesposobnost srčanog mišića da ispumpa dovoljnu količinu krvi. Zbog toga su nedostatak vazduha, otežano disanje i brzo zamaranje karakteristični simptomi. Pored njih mogu se javiti i malaksalost, noćno mokrenje i otečene noge.
Koronarna bolest srca se može manifestovati i kao aritmija, tj. nepravilan rad srca. Prepoznaje se po lupanju srca, bolu u grudima, kao i neprijatnom osećaju u grudima i otežanom disanju. U pojedinim slučajevima dolazi i do nesvestice, vrtoglavice i iznenadne slabosti.
Ukoliko dođe do potpunog začepljenja arterija nastupa infarkt miokarda. Klasični znaci su snažan pritisak u grudima i bol u ramenu ili ruci. Ponekad su propraćeni otežanim disanjem, znojenjem, mučninom i povraćanjem.
Ukoliko ste primetili neke od simptoma koji mogu da ukažu na koronarnu bolest srca zakažite pregled kardiologa u specijalnoj bolnici interne i hiperbarične medicine, M-Medical Clinic.
