Pregled kardiologa ima za cilj otkrivanje bolesti srca i krvnih sudova. Takođe, primenu adekvatnog lečenja, kao i praćenja toka terapije.
Jedan od najvažnijih pregleda interne medicine ima dugu istoriju. Temelji su postavljeni još u 17. veku. Engleski lekar William Harvey je svoja zapažanja o anatomiji i fiziologiji srca i cirkulacije predstavio 1628. godine. Time je postavio osnove za pregled, kao i dalja istraživanja u ovoj oblasti medicine.
Kada zakazati pregled kardiologa?
Kardiovaskularne bolesti su vodeći zdravstveni problem u svetu. Istraživanja pokazuju da od njih boluje oko 49 miliona ljudi u Evropi. Nažalost, one su i vodeći uzrok smrti, pri čemu su trećina umrlih osobe srednjeg životnog doba.
Situacija u našoj zemlji nije nimalo optimistična. Prema statističkim podacima u Srbija ima 2 miliona kardiovaskularnih pacijenata. Godišnje preko 50.000 njih izgubi život.
S obzirom da se fatalan ishod u većini slučajeva može sprečiti, redovni pregled kardiologa je obavezan ne samo za osobe kod kojih je već dijagnostifikovano neko srčano oboljenje, već i kao preventivna mera. Posebno se preporučuje onima koji imaju genetsku predispoziciju, pate od visokog pritiska, holesterola i gojaznosti.
Pregled kardiologa treba zakazati i u slučaju određenih simptoma. To su, pre svega, bol u grudima, ubrzan, usporen i/ili nepravilan rad srca, stezanje ili probadanje u grudima. Ne treba zanemariti ni nedostatak daha, brzo zamaranje, učestale glavobolje, zujanje u ušima u jutarnjim časovima. U indikatore za pregled spada i oticanje nogu, stopala i zglobova.
Obavezan je kontrolni pregled za osobe koje boluju od dijabetesa i bolesti štitne žlezde.
Šta obuhvata pregled kardiologa?
Kao i svaki lekarski pregled, tako i kardiološki počinje uzimanjem anamneze. Kroz razgovor lekar specijalista se upoznaje sa tegobama pacijenta. Zatim, njegovim životnim navikama, drugim bolestima, kao i mogućom porodičnom istorijom kardivaskularnih bolesti.
Nakon razgovara sledi fizikalni pregled. On obuhvata inspekciju, palpaciju, auskultaciju, merenje krvnog pritiska i EKG zapis.
Osim srca i grudnog koša, kardiolog vrši proveru abdomena. Na taj način ispituje da li postoji bol ili šum krvnih sudova u ovoj regiji. Vrši i pregled vrata kako bi proverio stanje štitaste žlezde i vena na vratu. Na kraju je provera ekstremiteta, tj. da li postoje deformiteti, otoci ili proširene vene.
Dodatne analize
Ukoliko je potrebno pregled kardiologa obuhvata dodatne dijagnostičke metode.
Ultrazvučni pregled srca i okolnih krvnih sudova ima važnu ulogu u utvrđivanju morfologije i funkcije srčanog mišića, dimenzija srčanih komora i pretkomora, dimenzija aorte, kao i stanju srčane ovojnice. Zbog toga predstavlja zlatni standard za dijagnostifikovanje urođenih ili stečenih srčanih mana, perikarditisa i drugih oboljenja.
Color doppler ehhokardiografija pokazuje krvni sud u poprečnom ili uzdužnom preseku i brzinu protoka krvi. Na osnovu toga mogu se otkriti naslage i suženje, te je značajan u prevenciji tromba i moždanog udara.
S obzirom da standardni EKG aparat i aparat za merenje krvnog pritiska prikazuju samo trenutne vrednosti, za detaljnije višečasovno praćenje koristi se holter EKG-a, odnosno holter krvnog pritiska.
U dodatne analize spada i ergometrija. U pitanju je test opterećenja kojim se utvrđuje uticaj fizičkog opterećenja na srčani rad.
Ukoliko ste primetili neki od navedenih simptoma ili spadate u rizičnu grupu zakažite redovni pregled kardiologa u specijalnoj bolnici interne i hiperbarične medicine M-Medical Clinic.
