Prevencija kardiovaskularnih bolesti je ključ očuvanja zdravlje.
Kardiovaskularne bolesti predstavljaju vodeći zdravstveni problem današnjice. Razlog za to leži u velikoj rasprostranjenosti, kao i velikoj stopi smrtnosti.
Istraživanja pokazuju da je početkom 20. veka od njih umirao svaki 10. stanovnik. Danas je taj broj povećan za 30 odsto. Odnosno, godišnje premine preko 18 miliona ljudi u svetu. Pri čemu su trećina umrlih osobe srednjeg životnog doba.
Nažalost, situacija u našoj zemlji nije povoljna. Prema statističkim podacima svaka treća odrasla osoba u Srbiji ima povišen krvni pritisak, a svaka jedanaesta anginu pektoris. U pogledu smrtnosti nalazimo se u gornjoj trećini liste zemalja, tj. godišnje oko 50.000 umre od ove bolesti.
S obzirom da se čak 80 odsto smrtnih slučajeva može sprečiti, M-Medical Clinic vam otkriva šta podrazumeva prevencija kardiovaskularnih bolesti.
Faktori rizika
Da biste znali šta obuhvata prevencija kardiovaskularnih bolesti naophodno je da se upoznate sa mogućim uzročnicima. Oni se dele u dve grupe – nepromenjivi i promenjivi.
Nepromenjivi su faktori na koje ne možemo da utičemo. To su, pre svega, genetika. Veća je verovatnoća da će se javiti ako je već registrovana u porodičnoj istoriji. Zatim, starost i pol. S godinama života raste rizik od oboljevanja, dok je učestalost veća kod muškaraca.
Na promenjive faktore možemo da utičemo. Tu spada pušenje, jer oštećuje unutrašnji sloj krvnih sudova, dovodi do stvaranja plaka u arterijama i povećanja nivoa holesterola. Čak i pasivno pušenje povećava rizik od nastanka kardiovaskularnih bolesti.
U pokretače se svrstavaju i nezdrava ishrana i nedovoljna fizička aktivnost. Često konzumiranje brze hrane, preskakanje obroka i prejedanje ne narušava samo figuru tela, već i zdravlje. Nedovoljna fizička aktivnost, takođe, dovodi do povišenoga krvnog pritiska, povećanja vrednosti masnoća u krvi i dijabetesa. Na taj način se stvaraju pogodni uslovi za razvoj kardiovaskularnih bolesti.
Promena načina života kao prevencija kardiovaskularnih bolesti
Osnovu prevencije čini zdrav način života. To znači da je potrebno da obratimo pažnju na ishranu i dnevne aktivnosti.
Ishrana treba da bude balansirana i bogata hranjivim namirnicama. Stručnjaci savetuju da uvrstite u jelovnik vitamine, minerale i vlakna, dok šećer i masnu hranu, kao i druge namirnice koje podižu nivo holesterola treba izbegavati. U zabranjene sastojke spadaju i cigarete i alkohol.
Redovna fizička aktivnost je još jedna mera prevencije. Ona mora biti prilagođena godinama starosti i stanju organizma. Ukoliko niste ljubitelj sportova dovoljna je i svakodnevna šetnja za smanjenje rizika od oboljevanja.
San je važan ne samo za odmor, već i za očuvanje zdravlja. Zato se potrudite da svake noći spavate 7 do 8 sati.
Pregled kardiologa kao prevencija kardiovaskularnih bolesti
Redovni lekarski pregledi su najbolji vid prevencije, jer omogućavaju ranu dijagnostiku. Samim tim je i primena terapije efikasnija.
Godišnji kardiološki pregled se preporučuje ženama starijim od 60 godina i muškarcima starijim od 50 godina. Osobe koje spadaju u rizičnu grupu, kao i one u čijoj porodici je bolest već registrovana, sa ovim pregledima treba da krenu znatno ranije u životu.
Pregled kardiologa, uključujući i dodatne dijagnostičke procedure, možete obaviti u specijalnoj bolnici interne i hiperbarične medicine M-Medical Clinic.
