Zujanje u ušima, tj. tinitus kako se stručno naziva, definiše se kao neprijatan osećaj zvuka koji nema izvor u spoljašnjosti. To znači da zvuk ne dolazi iz okruženja, te ga ne mogu čuti drugi ljudi.
Povremeno zujanje u ušima koje prestaje nakon izvesnog vremena sasvim je normalna pojava. Obično se javlja nakon slušanja previše glasne muzike ili izlaganja višečasovnom radu bučnih mašina. Razlog nastanka jeste premor slušnih ćelija unutrašnjeg uha od naprezanja prilikom pretvaranja jakog zvuka u nervni impuls. Vrlo brzo one vraćaju svoju energiju i zvuk nestaje.
Međutim, problem nastaje kada zujanje traje satima, pa i danima. Tada je reč o tinitusu.
Vrste tinitusa
Zavisno od simptoma, tinitus može biti objektivni i subjektivni. Kod objektivnog i drugi mogu da čuju zvukove u ušima osobe koja ima problem ako se nalaze dovoljno blizu nje. Ova vrsta je veoma retka, javlja se u samo 1 odsto slučajeva. Rasprostranjeniji je subjektivni, kada samo pacijent čuje zvukove u uhu.
Prema dužini trajanja simptoma postoji akutni i hronični tinitus. Akutni traje do šest meseci, dok kod hroničnog zujanje se javlja duže.
Istraživanja pokazuju da petina svetskog stanovištva pati od ovog stanja. Uglavnom se javlja kod osoba starijih od 50 godina. Mada je poslednjih godina sve više registrovanih slučajeva kod mlađe populacije.
Imajući ovo u vidu M-Medical Clinic vam skreće pažnju na moguće uzroke.
Zašto se javlja zujanje u ušima?
Tinitus se najčešće povezuje sa poremećenim funkcionisanjem na nivou unutrašnjeg uva, slušnog živca ili moždanih slušnih puteva.
Na nivou slušnog kanala obično je izazvan nakupljanjem ušne masti (cerumena). Naime, velika količna ušnog voska iritira bubnu opnu i može da uzrokuje zujanje.
Kao uzročnici u srednjem uhu navode se upala, otoskleroza, oboljenja Eustahijeve tube ili sekret u uhu. Dok u unutrašnjem uhu nastaje usled oštećenja završnih delova slušnog živca. U tom slučaju akustična trauma i staračka nagluvost glavni su pokretači problema. Neretko nastaje i zbog Menijerovog sindroma, odnosno poremećaja unutrašnjeg uha.
Zujanje u ušima nije uvek vezano sa oštećenjem sluha. Ponekad je i simptom drugih oboljenja. Pojedine kardiovaskularne bolesti, naročito sa smetnjama srčanog ritma, hipertenzija, povišen holesterol, anemija i alergije vodeći su uzročnici.
Tinitus se javlja i kao posledica dijabetesa, bolesti bubrega, autoimunih bolesti, hipotireoze, hipertireoze, epilepsije, multiple skleroze. Stres, anksioznost, kao i lekovi iz grupe antibiotika i antidepresiva, takođe, mogu biti izazivači problema.
Nažalost, zujanje u ušima ponekad je znak tumora glave i vrata.
Hiperbarična komora u lečenju tinitusa
Značaj hiperbarične komore u terapiji dijabetesa, posebno kod dijabetesnog stopala, odavno je poznat. Novija istraživanja pokazuju da je terapija kiseonikom veoma efikasna i u lečenju senzorneuralnog gubitka sluha i tinitusa. Naročito u početnim fazama.
U sprovedenoj studiji kod 70 odsto pacijenata zujanje u ušima smanjeno je za 50 odsto. Dok se oko 30 odsto njih potpuno oporavilo od tinitusa.
U slučajevima akutne gluvoće, kod 50 odsto pacijenata gubitak sluha smanjen je za 20 dB ili više. Oko 11 odsto njih doživelo je potpuni oporavak.
Hiperbarična terapija kiseonikom podrazumeva udisanje čistog kiseonika pod pritiskom većim od atmosferskog. Cilj je da se poveća transport kiseonika do ušiju i mozga.
Primenom hiperbarične terapije sadržaj kiseonika u krvi može da dostigne 7 odsto, što je 20 puta više od uobičajenog. Na taj način delovi tela koji su oštećeni neadekvatnim snabdevanjem kiseonikom sada su izloženi u značajnim količinama. Samim tim omogućeno je pokretanje bioloških procesa koji zavise od kiseonika.
U lečenju tinitusa, hiperbarična komora povećava pritisak kiseonika u unutrašnjem uhu. Kiseonik teče iz oblasti visokog pritiska u oblasti nižeg pritiska.
Pokazalo se da se snabdevanje pužnice kiseonikom naglo smanjuje tokom zujanja u ušima i nakon akutnog gubitka sluha. Ovaj deo uha sadrži ćelije koje se pokreću vibracijama i transformišu iz mehaničkih impulsa u električne signale, na osnovu kojih se stvara zvuk. Tokom terapije kiseonikom oksigenacija u pužnici se povećava na 460 odsto, doprinoseći poboljšanju rada njenih ćelija.
Sa povećanjem pritiska kiseonika u pužnici, moguće je uticati na senzorne ćelije unutrašnjeg uva. Ove ćelije nemaju direktno vaskularno snabdevanje i u potpunosti zavise od kiseonika koji se snabdeva difuzijom. Povećanje pritiska kiseonika može nadoknaditi nedostatak kiseonika uzrokovan traumom, dovodeći do bioloških mehanizama koji su uključeni u funkcionalni oporavak.
Morate znati da se najbolji rezultati lečenja tinitusa i akutne gluvoće postižu u ranim fazama. Zato na vreme posetite specijalnu bolnicu interne i hiperbarične medicine M-Medical Clinic.
