Angina pektoris (angina pectoris) se definiše kao privremeni osećaj nelagode u grudima usled nedovoljnog protoka krvi u srčanom mišiću. Posledica toga jeste ishemija, tj. disbalans u potrebi i snabdevanju krvlju, te je onemogućeno normalno funkcionisanje srca.
Suženje na koronarnim arterijama glavni je razlog smanjenog protoka krvi u srčanom mišiću. Naime, tokom godina na unutrašnjoj strani zidova ovih krvnih sudova talože se trigliceridi i holesterol. Naslage dovode do suženja. Kada je suženje veće od 70 odsto, javlja se karakterističan anginozni bol. Upravo je on znak nedovoljnog protoka krvi.
U pojedinim slučajevima do smanjenog snabdevanja dolazi usled povećanih zahteva srčanog mišića. Obično se javlja zbog povećane funkcije štitne žlezde (hiperiteoze) ili teške anemije.
Angina pektoris je jedan od najrasprostranjenih zdravstvenih problema u svetu. Iako se ranije smatrala bolešću trećeg doba, brz životni ritam i konstantni stres pomerio je starosnu granicu. Istraživanja pokazuju da najčešće pogađa muškarce između 45. i 55. godine života.
Angina pektoris se deli u 3 grupe
Prema nastanku i intenzitetu simptoma razlikujemo 3 tipa.
Stabilna angina pektoris se prepoznaje po epizodama reverzibilnih promena u srčanom mišiću. Simptomi se mogu predvideti, jer se javljaju uvek u sličnim situacijama. Odnosno, kada je srčanom mišiću potrebno više krvi nego inače. Obično je to pri fizičkom naporu, stresu i jakim emocijama.
Nestabilni tip karakterišu iznenadni simptomi. Mogu se javiti i u stanju mirovanja. Kako se tegobe pogoršavaju u kratkom periodu zahteva hitan medicinski tretman. U protivnom, postoji opasnost od infarkta miokarda.
Varijantna-vazomotorna (Princmetalova) angina pektoris izazvana je trenutnim grčenjem srčanih sudova. Ovi simptomi traju kratko.
Koji su simptomi angine pektoris?
Bol u grudima, koji se manifestuje kao stezanje, probadanje, žarenje ili pritiskanje, je karakteristični znak. Javlja se iza grudne kosti, a odatle se širi u levu ruku i levo rame. Ponekad zahvata i vrat, donju vilicu i predeo između lopatica.
Ovaj bol prati lupanje srca, preznojavanje, gušenje, povraćanje, mučnina, pa i vrtoglavica i gubitak svesti. U simptome spadaju i nervoza i anksioznost.
Šta uzrokuje anginu pektoris?
Glavni uzrok suženja koronarnih krvnih sudova jeste loš način života. Nezdrava ishrana, pušenje i nedovoljna fizička aktivnost stvaraju osnovu za bržim taloženjem triglicerida i holesterola.
Genetika, takođe, igra važnu ulogu. Mada može biti izazvana i određenim bolestima. Dijabetes, hipertenzija, poremećaj srčanog ritma, povišen nivo holesterola u krvi, najčešći su pokretači problema.
Kako se dijagnostifikuje angina pektoris?
Dijagnoza se postavlja na osnovu anamneze, kompletne analize krvi i urina i EKG pregleda srca. Radi jasne potvrde neophodno je uraditi i ultrazvuk srca sa kolor doplerom krvnih sudova. S obzirom da stabilna angina pektoris ne ispoljava simptome u stanju mirovanja vrši se i ergometrija (test opterećenja), a u pojedinim slučajevima potrebno je nošenje holter EKG-a.
Pored medikamentozne terapije, lečenje podrazumeva i promenu načina života. To obuhvata zdravu ishrana, redovnu fizičku aktivnost, izbegavanje nikotina i alkohola.
Angina pektoris je ozbiljno medicinsko stanje koje ne treba zanemariti. Ukoliko ste osetili bol koji može da ukaže na ovu bolest zakažite još danas pregled kardiologa u specijalnoj bolnici interne i hiperbarične medicine, M-Medical Clinic.
