Moždani udar predstavlja neurološki problem koji nastaje kada je dotok krvi u jednom delu mozga prekinut ili značajno smanjen. Usled neadekvatnog dotoka krvi, moždane ćelije ne dobijaju kiseonik i hranjive materije. Zbog toga dolazi do njihovog odumiranja u roku od nekoliko minuta. Samim tim nastaju oštećanja u funkcionisanju onih delova tela kojima su upravljale moždane ćelije pogođene moždanim udarom.
Da je reč o ozbiljnom stanju, govori i podatak da moždani udar nosi veliku smrtnost. Prema istraživanju nalazi se na 3. mestu po smrtnim slučajevima, odmah iza infarkta miokarda i svih vrsta karcinoma.
Godišnje u proseku 33.000 ljudi u svetu doživi moždani udar, a 11.000 njih umre. Nažalost, situacija u našoj zemlji nije nimalo optimistična. Studije pokazuju da svakih 15 minuta u Srbiji neko doživi moždani udar, a svakih 45 minuta neko umre od njegovih posledica.
Situaciju dodatno otežava činjenica da šlog, kako se još naziva, predstavlja i vodeći uzrok trajne invalidnosti. Čak trećini pacijenata koji prežive neophodna je tuđa pomoć u kasnijem životu.
Imajući ovo u vidu M-Medical Clinic vam otkriva kako na vreme da prepoznate simptome.
Dve vrste moždanog udara
Prema mehanizmu nastanka moždani udar se deli u 2 grupe.
Ishemijski moždani udar je najčešći tip. Obuhvata više od 85 odsto registrovanih slučajeva. Nastaje zbog blokade arterije koja snabdeva mozak krvlju. Uzrok blokade obično je krvni ugrušak (tromb) ili aterosklerotski plak koji sužava arteriju, te smanjuje njenu prohodnost.
Hemorgaični moždani udar javlja se kada krvni sud u mozgu pukne, uzrokujući krvarenje. Krvarenje može biti unutar mozga (intra-aksijalno krvarenje) ili unutar lobanje, ali izvan mozga (eksta-aksijalno krvarenja).
Koji su uzroci moždanog udara?
Uzroci su različiti, ali najčešće uključuju faktore koji utiču na zdravlje krvnih sudova i cirkulaciju.
Glavni pokretač je hipertenzija. Visok krvni pritisak oštećuje krvne sudove i povećava verovatnoću začepljenja ili pucanja krvnog suda u mozgu. Srčane bolesti, pre svega ateroskleroza i srčana aritmija, takođe, su česti uzročnici. Mada ne treba zanemariti ni uticaj povišenog nivoa lošeg holesterola (LDL), jer doprinosi formiranju plaka u arterijama.
U faktore rizika spadaju i dijabetes i poremećaji krvi koji mogu da dovodu do povećanog zgrušavanja krvi.
Genetika je još jedan uzročnik. To znači da je veća verovatnoća da će se javiti ukoliko je već u porodičnoj istoriji bolesti registrovan.
U većoj opasnosti od šloga su i gojazni ljudi, pušači, kao i oni koji prekomerno konzumiraju alkohol ili psihoaktivne supstance.
Koji su simptomi šloga?
Simptomi obično dolaze iznenada. Slabost ili utrnulost jedne strane tela je karakteristični znak. Može doći i do gubitka vida na jednom ili oba oka ili zamagljenog vida.
Primetni su i problemi sa govorom. Odnosno, poteškoće u izgovaranju reči, artikulaciji ili razumevanju onoga što drugi govore.
Ove simptome prate vrtoglavica, otežano hodanje, gubitak ravnoteže i koordinacije. Zatim, iznenadna jaka glavobolja bez jasnog uzroka. Najčešće se javlja u potiljačnom predelu, a može biti praćena povraćanjem ili izmenom stanja svesti.
Redovna fizička aktivnost i zdrava ishrana su najbolja mera prevencije. Naravno, redovne kontrole su obavezne, naročito onih koji spadaju u rizičnu grupu. Zato još danas zakažite pregled u specijalnoj bolnici interne i hiperbarične medicine, M-Medical Clinic.
