Hipertenzija, tj. visok krvni pritisak, predstavlja stanje u kojem krv vrši preveliki pritisak na zidove arterija tokom protoka.
Krvni pritisak je određen dvema vrednostima. Sistolni (gornji) pritisak je maksimalan pritisak koji nastaje kada krv ispunjava arterije. Odnosno, kada srce pumpa krv. Sa druge strane, dijastolni (donji) krvni pritisak se javlja između 2 otkucaja. Tačnije, kada se arterija opušta, a srce puni krvlju.
Ove vrednosti se mere u milimetrima živinog stuba (mmHg). Pri čemu se hipertenzija definiše kao krvni pritisak koji prelazi 140/90 mmHg (prema starijim smernicama). Prema novijim preporukama Američkog udruženja za srce krvni pritisak je visok kada prelazi izmerene vrednosti 130 mm/Hg za sistolni i 80 mm/Hg za dijastolni.
Hipertenzija je čest zdravstveni problem. Istraživanja pokazuju da se sa njom suočava oko 30 odsto ljudi u svetu. Nažalost, situacija nije nimalo povoljna ni u našoj zemlji. Oko 25 odsto stanovnika Srbije ima visok krvni pritisak.
Imajući ovo u vidu M-Medical Clinic vam otkriva sve što treba da znate o hipertenziji.
Zašto se javlja hipertenzija?
Prema uzrocima, hipertenzija može biti primarna (esencijalna) i sekundarna.
Primarna hipertenzija se razvija postepeno, ali uzroci nisu poznati. Zbog toga se smatra da nastaje kombinacijom nekoliko faktora.
Genetika ima važnu ulogu. To znači da je veća verovatnoća da će se javiti ukoliko je već registrovana u porodici. Ne treba zanemariti ni starenje. Naime, krvni sudovi postaju manje elastični s godinama, doprinoseći povećanju pritiska.
Ipak, glavni pokretač jesu loše životne navike. Veliki unos soli dovodi do zadržavanja tečnosti, što povećava krvni pritisak. Nedostatak fizičke aktivnosti smanjuje sposobnost srca i krvnih sudova da funkcionišu efikasno. Dok prekomerno konzumiranje cigareta i alkohola oštećuje zidove krvnih sudova.
Stresne situacije često izazivaju privremeno povećanje krvnog pritiska. Međutim, ukoliko je stres hroničan visok krvni pritisak može postati trajno stanje.
Za razliku od primarne, sekundarna hipertenzija ima jasan medicinski uzrok. Najčešći pokretači su bolesti bubrega, problemi sa štitnom žlezdom, ateroskleroza, urođeni defekti srca, hormonalni poremaćaji. Mada se može javiti i kao posledica korišćenja pojedinih lekova. Posebno, kortikosteroida, dekongestiva i oralnih kontraceptiva.
Koji su simptomi hipertenzije?
Hipertenzija često nema izražene simptome, te je poznata i kao „tihi ubica“. Kod mnogih ljudi, simptomi se ne pojavljuju dok pritisak ne postane opasno visok ili dok se ne razviju ozbiljne komplikacije.
Simptome koje ne treba zanemariti su jaka i pulsirajuća glavobolja. Naročito u potiljačnom delu glave. Zatim, vrtoglavica, zamagljen vid, zujanje u ušima, krvarenje iz nosa. Neretko se javlja ubrzan rad srca, otežano disanje, kao i bol ili pritisak u grudima.
Nelečena hipertenzija može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema. Kardiovaskularne bolesti, infarkt miokarda, aneurizma, moždani udar, oštećenje očiju, demencija su najčešće posledice visokog krvnog pritiska.
Preventivne mere
Da biste izbegli opasne komplikacije redovni pregledi kardiologa su obavezni. Posebno se preporučuju starijim osobama i onima koji spadaju u rizičnu grupu. Takođe, pacijentima koji boluju od kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa i bolesti štitne žlezde.
Brinite o svom zdravlju, zakažite još danas redovnu kontrolu u specijalnoj bolnici interne i hiperbarične medicine, M-Medical Clinic. Naš tim čine vrhunski kardiolozi sa višegodišnjim iskustvom u lečenju i prevenciji kardiovaskularnih bolesti.
