Visok holesterol, tj. hiperholesterolemija, predstavlja stanje u kojem postoji prekomerna količina ovog lipida u krvi.
Holesterol je masna supstanca koja je sastavni deo ćelijskih membrana. Ne samo da omogućava njihovo normalno funkcionisanje, već učestvuje i u sintezi holnih kiselina u hepatocitima i sintezi steroidnih hormona u kori nadbubrežnih i polnih žlezda. Ima važnu ulogu i u proizvodnji vitamina D, A, E i K, kao i u procesu varenja.
Veći deo holesterola u našem organizmu prirodno stvaraju jetra i nadbubrežne žlezde. Dok se samo jedna trećina unosi putem namirnica. Međutim, taj unos ne treba zanemarati, jer može da dovede do povišenih vrednosti holesterola. Normalne vrednosti kreću se od 3,1 do 5,5 mmol/l, a iznad 5,5 mmol/l je visok holesterol.
Vrste holesterola
LDL (low-density lipoprotein) je lipoprotein niske gustine. Kao takav ima sposobnost da se taloži na zidovima krvnih sudova stvarajući plak i dovodeći do sužavanja i otvrdnjavanja krvnih sudova (ateroskleroza). Samim tim povećava rizik od infarkta miokarda i moždanog udara. Zbog toga se naziva loš holesterol.
Za razliku od njega, HDL (high-density lipoprotein) je lipoprotein visoke gustine. On pomaže u uklanjanju viška LDL holesterola iz krvi i transportuje ga do jetre, gde se razgrađuje i eliminiše iz tela. Zato se naziva „dobar“ holesterol.
Trigliceridi su još jedna vrsta masti u krvi koja, zajedno s holesterolom, može povećati rizik od bolesti srca.
Koji su uzroci visokog holesterola?
Brojni faktori mogu da dovedu do hiperholesterolemije. Prvi na listi, svakako, je sam način života. Odnosno, nezdrava ishrana bogata zasićenim mastima i trans mastima i nedovoljna fizička aktivnost. U loše životne navike koje podstiču povećane vrednosti holesterola spadaju i pušenje i prekomerno konzumiranje alkohola.
Ne treba zanemariti ni genetiku. To znači da je veća verovatnoća da će se javiti problem ukoliko je u porodici već registrovana hiperholesterolemija.
Pojedini lekovi, takođe, mogu biti uzročnici. Naročito steroidi, retinoidi i progestin. Hronična stanja, poput dijabetesa i hipertenzije, se svrstavaju u faktore rizika. Dok kod žena visok holesterol može biti povezan i sa početkom menopauze.
Koji znaci ukazuju na visok holesterol?
Visok holesterol obično ne izaziva specifične simptome, pa se naziva „tihim“ problemom. Osobe mogu godinama imati visok holesterol, a da to ne znaju, sve dok se ne razviju ozbiljne komplikacije, kao što su srčani ili moždani udar.
S obzirom na ozbiljnost problema važno je da obratite pažnju na određene znake koji mogu da ukažu na hiperholesterolemiju. To su, pre svega, bol u grudima.
Kada holesterol stvori plak na zidovima arterija, protok krvi prema srcu je otežan. U tom slučaju javlja se bol u grudima, posebno tokom fizičkog napora ili stresa. Može se javiti i bol u nogama i vratu.
Usled slabe cirkulacije zbog začepljenja krvnih sudova nastaje osećaj hladnoće ili utrnulost u nogama ili stopalima.
Visok holesterol dovodi do stvaranja žućkastih naslaga masti ispod kože, najčešće oko očiju. Dok oko rožnjače izaziva sivkasti ili mlečno beli prsten ili polumesec, koji možete lako da uočite kada stojite ispred ogledala.
Žuljevi na laktovima, kolenima ili petama mogu biti simptom visokog holesterola. Ovi tendinozni ksantomi su naročito česti kod osoba sa porodičnom hiperholesterolemijom.
Da biste izbegli pojavu ozbiljnih komplikacija preporučuje se redovno proveravanje nivoa holesterola putem testova krvi, dok se osobama kod kojih je već registrovan povišeni holesterol, kao i onima koje spadaju u rizičnu grupu savetuje i redovan kolor dopler krvnih sudova vrata i ekstremiteta.
Sve navedene preglede možete obaviti u specijalnoj bolnici interne i hiperbarične medicine, M-Medical Clinic.
