Epilepsija – Sve što treba da znate!

Epilepsija je neurološki poremećaj koji se karakteriše ponavljanim epileptičnim napadima. Ovi napadi su rezultat prekomerne i sinhronizovane aktivnosti nervnih ćelija u mozgu, poznatih kao neuroni.

Verovali ili ne, epilepsija je poznata više od 4.000 godina. Najstariji zapis o epileptičnom napadu dolazi iz Mesopotamije, a nastao je oko 2000. godine pre nove ere. U početku, bolest je tumačena duhovnim stanjem.

Ideju da bolest prouzrokuju duhovi odbacio je Hipokrat u 5. veku pre nove ere. U svom delu „O svetoj bolesti“, čuveni grčki lekar naveo je da epilepsija nije božanska po poreklu, već je medicinski problem koji potiče iz mozga.

Međutim, tek u 19. veku, sa razvojem neurologije, epilepsija je jasnije definisana kao neurološki poremećaj. Prvu preciznu definiciju epileptičnih napada dao je John Hughlings Jackson, engleski neurolog, opisujući ih kao „eksploziju abnormalne električne aktivnosti u mozgu“.

Zašto se javlja epilepsija?

Epilepsiju mogu da izazovu različiti uzroci. Nažalost, u oko 40 odsto slučajeva tačan uzrok se ne može utvrditi, te se smatra da postoji genetska predispozicija za nju. Naime, mogu postojati genetske mutacije koje utiču na funkcionisanje moždanih ćelija. One dovode do idiopatske epilepsije, bez vidljivog oštećenja mozga.

Promene u mozgu, kao što su moždani udar i tumori, takođe, su česti pokretači problema. Oštećenja moždanog tkiva nakon moždanog udara mogu dovesti do epileptičnih napada. Upravo je ovo najčešći uzrok epilepsije kod starijih osoba. Kada tumori pritiskaju moždano tkivo mogu izazvati napade. Ovi napadi, zapravo, su često prvi znak tumora na mozgu.

U faktore se svrstavaju i infekcija mozga. Meningitis, encefalitis, neurocisticerkoza – neke su od njih.

Epilepsija može biti posledica povrede mozga. Kod dece je neretko izazvana razvojnim malformacijama mozga i drugim razvojnim stanjima.

Kako prepoznati epilepsiju?

S obzirom na napadi mogu da nastanu u bilo kojoj regiji mozga simptomi epilepsije su raznoliki. Ipak, postoje određeni znaci koji su karakteristični. To su, pre svega, grčenje mišića. Manifestuju se u vidu trzaja ruku, nogu ili čitavog tela. Zatim, ritmični treptaji očnih kapaka, gubitak svesti, prolazna konfuznost.

Kod nekih pacijenata se javlja i osećaj trnjenje, dok su kod drugih primetni ponovljeni nesvesni pokreti, poput žvakanja, gutanja, trljanja ruku, hodanja u krug. U ređim slučajevima dolazi do iznenadnog plača, smeha ili jakog vriska bez ikakvog razloga.

Kao upozorovajući znaci, koji obično prethode epileptičnom napadu, navode se iznenadni strah, deja vu i halucinacije.

epilepsija

Mogu biti i vizuelni simptomi, u vidu bliceva, različitih oblika i boja. Ponekad se javlja nestabilnost ili gubitak ravnoteže.

Kako se postavlja dijagnoza epilepsije?

Dijagnoza se postavlja na osnovu pregleda neurologa. Osim razgovora sa pacijentom neopodan je i razgovor sa najbližima, jer osoba često nije svesna simptoma tokom napada.

Nakon anamneze, vrši se detaljan neurološki pregled. Njime se identifikuju moguće neurološke abnormalnosti, koje mogu biti povezane sa epilepsijom. Da bi se isključili drugi uzroci napada, poput infekcija, šećera, rade se laboratorijske analize krvi.

Za postavljanje precizne dijagnoze obavljaju se i dodatne dijagnostičke metode – elektroencefalografija i magnetna rezonanca mozga. Elektroencefalografijom (EEG) se snima električna aktivnost mozga tako da je moguće otkriti prisustvo epileptičkih talasa. Magnetnom rezonancom moguće je utvrditi oštećenja na mozgu, tumore, traume ili malformacije koji izazivaju napade.

epilepsija

Ukoliko sumnjate na epilepsiju zakažite na vreme pregled u specijalnoj bolnici interne i hiperbarične medicine M-Medical Clinic.

Leave a reply