Problemi sa pamćenjem: Kada zaboravnost postaje razlog za brigu?

Pamćenje je jedna od najvažnijih kognitivnih funkcija mozga. Ono nam omogućava da učimo, donosimo odluke, prepoznajemo ljude i snalazimo se u svakodnevnim situacijama.

Svako od nas je makar jednom doživeo situaciju da zaboravi gde je ostavio ključeve, ime osobe koju je tek upoznao ili razlog zbog kojeg je ušao u određenu prostoriju. Povremena zaboravnost je normalan deo života i najčešće nije razlog za zabrinutost. Posebno u užurbanom načinu života, kada smo stalno izloženi brojnim obavezama i stresu.

Međutim, kada problemi sa pamćenjem postanu učestali tako da počnu da ometaju svakodnevne aktivnosti mogu drastično da naruše kvalitet života. Upravo zato je važno razumeti signale koje nam telo šalje i na vreme reagovati.

Šta su problemi sa pamćenjem?

Pamćenje je složena funkcija mozga koja uključuje više različitih procesa. Da bismo nešto zapamtili, mozak najpre mora da obradi informaciju, zatim da je sačuva i na kraju da je po potrebi prizove. Kada dođe do poremećaja u bilo kojoj od ovih faza, mogu se javiti različiti oblici zaboravnosti.

Problemi sa pamćenjem, zapravo, predstavljaju poteškoće u procesu usvajanja, čuvanja ili prisećanja informacija. Drugim rečima, osoba može imati problem da zapamti nove informacije, da se seti događaja iz prošlosti ili da u pravom trenutku prizove podatke koji su joj potrebni. Ove poteškoće mogu biti privremene i blage. U određenim slučajevima mogu ukazivati na ozbiljnije zdravstvene probleme koji zahtevaju stručnu procenu i lečenje.

Najčešći uzroci problema sa pamćenjem

Problemi sa pamćenjem mogu imati brojne uzroke. Neki od njih su reverzibilni, što znači da se mogu lečiti. Nažalost, neki od uzroka su progresivni, te zahtevaju dugotrajno upravljanje.

Najčešći reverzibilni uzroci su:

Depresija

Demencija ne utiče samo na raspoloženje već i na kognitivne funkcije. Kod mnogih pacijenata prvi simptomi uključuju probleme sa koncentracijom i pamćenjem. Zbog toga se depresija ponekad pogrešno tumači kao početak demencije.

Nedostatak vitamina i minerala

Određeni nutritivni deficiti mogu negativno uticati na funkciju nervnog sistema. Najčešće se povezuju sa nedostatkom vitamina B12, nedostatkom folne kiseline, manjkom vitamina D, anemijom.

Hormonalni poremećaji

Problemi sa štitnom žlezdom, kao i hormonske promene tokom menopauze mogu izazvati poteškoće sa memorijom i koncentracijom.

Stres i anksioznost

Dugotrajna izloženost stresu može značajno uticati na funkciju mozga. Kada je organizam pod stalnim pritiskom, dolazi do povećanog lučenja hormona stresa koji mogu otežati koncentraciju i proces memorisanja. Zato mnogi pacijenti koji pate od anksioznosti opisuju osećaj „mentalne magle“, zaboravnost i poteškoće sa fokusiranjem.

Najčešći progresivni (neurodegenerativni) uzroci su:

Vaskularna demencija

Nastaje kao posledica moždanog udara ili hronične ishemije mozga. Simptomi zavise od toga koji deo mozga je oštećen, ali često uključuju probleme sa planiranjem, donošenjem odluka i pažnjom.

Alchajmerova bolest

Ovo je najčešći uzrok demencije. Uzročnik je čak 80% slučajeva. Karakteriše je postepeno, progresivno propadanje moždanih ćelija. Prvi znaci su često problemi sa kratkoročnim pamćenjem.

Demencija kod Parkinsonove bolesti

Kod osoba sa Parkinsonovom bolešću često se razvijaju i kognitivni problemi, posebno u kasnijim stadijumima.

Kada je potrebno posetiti lekara?

Povremena zaboravnost nije neuobičajena i najčešće ne predstavlja razlog za zabrinutost. Ipak, postoje situacije kada problemi sa pamćenjem prevazilaze granice normalne zaboravnosti i mogu ukazivati na zdravstveno stanje koje zahteva stručnu procenu.

Posebnu pažnju treba obratiti ukoliko se problemi sa pamćenjem javljaju sve češće ili postaju izraženiji tokom vremena. Ako zaboravnost počinje da utiče na svakodnevne aktivnosti, posao, društveni život ili odnose sa članovima porodice, ne treba je zanemariti.

Preporučuje se da se javite lekaru ukoliko:

  • često zaboravljate važne sastanke, obaveze ili razgovore,
  • ponavljate ista pitanja ili priče u kratkom vremenskom periodu,
  • teško pratite razgovore ili tok misli,
  • imate poteškoće sa donošenjem odluka koje su vam ranije bile jednostavne,
  • ne možete da se setite poznatih imena, mesta ili događaja,
  • često gubite predmete i ne možete da se setite gde ste ih ostavili,
  • osećate konfuziju ili dezorijentaciju u poznatom okruženju,
  • primećujete da vam je potrebno mnogo više vremena za obavljanje svakodnevnih zadataka,
  • članovi porodice ili bliske osobe primećuju promene u vašem ponašanju, koncentraciji ili pamćenju.

U određenim slučajevima iznenadan gubitak pamćenja može predstavljati hitno medicinsko stanje. Ukoliko se naglo jave konfuzija, nemogućnost prepoznavanja bliskih osoba, poremećaj govora ili slabost jedne strane tela, potrebno je odmah potražiti hitnu medicinsku pomoć. Ovi simptomi mogu ukazivati na moždani udar ili drugo ozbiljno neurološko stanje.

Kako se dijagnostifikuju problemi sa pamćenjem?

Cilj postavljanja dijagnoze je otkrivanje tačnog uzroka problema. Osnovu čini pregled neurologa. Kroz razgovor sa pacijentom, a po mogućstvu, i sa članom porodice, neurolog će saznati kada su problemi počeli, kako su napredovali i koje sve aspekte života zahvataju.

Sledi fizikalni i neurološki pregled. On obuhvata proveru opšteg zdravstvenog stanja i neurološkog statusa, kroz specijalno neuropsihološko testiranje kojim se procenjuju različiti aspekti kognicije. Takođe, vrše se laboratorijske analize, koje mogu pomoći u otkrivanju reverzibilnih uzroka.

Rano prepoznavanje uzroka može značajno doprineti uspešnijem lečenju i očuvanju kognitivnih funkcija. Zato na vreme zakažite pregled u specijalnoj bolnici interne i hiperbarične medicine, M-Medical Clinic.

Leave a reply