Akutni koronarni sindrom – Kako prepoznati ovo stanje?

Akutni koronarni sindrom je termin za grupu stanja koja iznenada zaustavljaju ili značajno smanjuju protok krvi do srčanog mišića.

Kada krv ne može da teče do srčanog mišića, on može biti oštećen. U akutni koronarni sindrom svrstavamo i srčani udar i nestabilnu anginu pektoris.

Masna supstanca, poznata kao plak, može se nakupiti u arterijama koje dovode krv bogatu kiseonikom do srca. Plak se sastoji od holesterola, masti, ćelija i drugih supstanci.

Plak može blokirati protok krvi na dva načina:

  • Može prouzrokovati da se arterija vremenom toliko suzi da se dovoljno blokira da počne da izazive simptome.
  • Plak iznenada puca i oko njega se formira krvni ugrušak, ozbiljno sužavajući ili blokirajući arteriju.

Akutni koronarni sindrom – Koji su tipični simptomi?

Najčešći simptom akutnog koronarnog sindroma je bol u grudima – koji se može brzo pojaviti, doći i nestati ili se pogoršati vežbanjem ili odmorom.

akutni koronarni sindrom

Drugi simptomi mogu uključivati:

  • Bol u ramenu, ruci, vratu, vilici, leđima ili stomaku
  • Nelagodnost koja se oseća kao stezanje, gnječenje, peckanje, gušenje ili bol
  • Nelagodnost koja se javlja u mirovanju i ne nestaje lako kada uzmete lek
  • Otežano disanje
  • Anksioznost
  • Mučnina
  • Znojenje
  • Osećaj vrtoglavice ili ošamućenosti
  • Ubrzan ili nepravilan rad srca

Žene i starije osobe često doživljavaju ove, ali i druge simptome.

U nekim slučajevima, akutni koronarni sindrom može dovesti do drugih zdravstvenih problema, uključujući:

  • Abnormalni srčani ritam
  • Srčani udar
  • Srčana insuficijencija, koja se dešava kada srce ne može da pumpa dovoljno krvi
  • Ruptura dela srčanog mišića
  • Moždani udar

Koje preglede treba obaviti?

Kod postojanja navedenih tegoba, neophodan je pregled kardiologa.

Postoje različite vrste analiza i ispitivanja koje treba obaviti, a najčešće uključuju:

  • Elektrokardiogram (EKG) je obično prvi test koji će vaš lekar uraditi. On meri električnu aktivnost vašeg srca.
  • Analiza krvi pomaže u otkrivanju uzroka bola u grudima i utvrđivanju da li imate visok rizik od srčanog udara.
  • Ehokardiogram pokazuje da li je vaše srce oštećeno i može otkriti neke vrste srčanih problema.
  • Koronarna angiografija se može uraditi odmah ili kada se stanje stabilizuje.

akutni koronarni sindrom

Lečenje zavisi od vašeg stanja i prirode blokade u arterijama. Lekar vam može dati jednu ili više vrsta lekova, koji mogu pomoći u sprečavanju ili razbijanju krvnog ugruška, lečenju visokog krvnog pritiska ili angine, ublažavanju bolova u grudima i stabilizaciji srca.

Kakva je prognoza?

Kakvi su ishodi ukoliko imate akutni koronarni sindrom, zavisiće najviše od:

  • Koliko brzo se lečite
  • Broja arterija koje su blokirane i koliko je blokada ozbiljna
  • Da li je vaše srce oštećeno, kao i od obima i lokacije oštećenja i gde se oštećenje nalazi.

Generalno, što se brže arterija odblokira, manje ćete oštetiti srce. Ljudi obično najbolje prolaze kada se blokirana arterija otvori u roku od nekoliko sati od početka simptoma!

Prevencija, kada govorimo o srčanim problemima, jeste veoma važna. Mnogo toga možete učiniti da biste sprečili nastanak kardiovaskularnih incidenata.

Pre svega, trudite se da jedete zdravu ishranu za srce. Jedite puno voća, povrća, integralnih žitarica i nemasnog mesa. Pokušajte da ograničite hranu bogatu holesterolom i zasićenim mastima, jer previše ovakve hrane može začepiti arterije.

Fizička aktivnost je isto tako važna. Nastojte da budete što više fizički aktivni, ako ništa drugo, makar kroz svakodnevnu šetnju.

Kod pojave bola u grudima, neophodno je da na vreme zakažete pregled u specijalnoj bolnici interne i hiperbarične medicine M-Medical Clinic.

Leave a reply