Leukemija – Šta treba da znate o ovoj bolesti?
Leukemija je maligno oboljenje krvi i koštane srži. Nastaje kada dođe do nekontrolisanog umnožavanja abnormalnih belih krvnih zrnaca (leukocita). Mada se može razviti i iz drugih ćelija krvi.
Naime, pod određenim uzrocima pojedine ćelije u koštanoj srži prolaze kroz mutacije koje im omogućavaju da prežive bolje od normalnih ćelija u krvi. To za posledicu ima stvaranje većeg broja nezrelih ćelija, poznatih kao leukemijske ćelije. One ne samo da nisu funkcionalne, već istiskuju zdrave krvne ćelije u koštanoj srži, sprečavajući njihov pravilan rad.
Leukemija je globalni zdravstveni problem. Istraživanja pokazuju da godišnje od nje oboli skoro pola miliona ljudi. Iako mnogi bolest vezuju isključivo za dečiji uzrast, zapravo se u 90 odsto slučajeva dijagnostifikuje kod odraslih.
Nažalost, iz godine u godinu raste broj novoobolelih. Predviđa se da će do 2030. biti više novoobolelih slučajeva nego ranije. Tačnije, očekuje se trend od preko 720.000 novih pacijenata.
Imajući ovo u vidu M-Medical Clinic vam otkriva sve što treba da znate o leukemiji.
Koji su uzroci leukemije?
Tačan uzrok nije otkriven, te se smatra da leukemija nastaje kombinacijom naslednih i faktora spoljašnje sredine.
Genetika igra važnu ulogu. To znači da je veća verovatnoća da se bolest javi ukoliko je već registrovana u porodici. Nasleđene genetske predispozicije, kaš što su Downov sindrom, Li-Fraumeni sindrom, Fanconijeva anemija, takođe, povećavaju rizik.
Ipak, ne treba zanemariti ni negativan uticaj spoljašnje sredine. Dugotrajno izlaganje benzenu, kao i visoke doze jonizujućeg zračenja, povećavaju opasnost od nastanka bolesti. Određeni citostatici, koji se primenjuju u lečenju drugih karcinoma mogu stvoriti uslove za razvoj sekundarne leukemije.
U faktore se svrstavaju i pojedini virusi. Posebno HTLV-1 (human T-lymphotropic virus tip 1) koji izaziva T-ćelijsku leukemiju.
Vrste leukemije
Prema načinu na koji se širi leukemija može biti akutna ili hronična. Akutna nastaje naglo i veoma brzo raste. Za razliku od nje, hronična vrsta se razvija polako tokom godina, pa čak decenija. Početni simptomi su blagi tako da se vremenom pogoršavaju.
Prema vrsti ćelija iz kojih nastaje leukemija se deli na limfocitnu i mijeloidnu. Limfocitna nastaje iz limfoidnih ćelija, koje su vrsta belih krvnih zrnaca. Najčešće su to T ćelije i B ćelije. Mijeloidna leukemija pogađa mijeloidne ćelije od njih nastaju eritrociti, trombociti i granulociti.
Koji su simptomi leukemije?
Bez obzira na različite vrste leukemije, postoje karakteristični simptomi. Umor i malaksalost su ključni znaci. Javljaju se zbog anemije koja je posledica prekomernog razmnožavanja tumorskih ćelija u koštanoj srži.
Ove simptome prate bleda boja kože, noćno znojenje, gubitak apetita i težine. Mogu se javiti i dugotrajni bolovi u zglobovima, povišena telesna temperatura i uvećani limfni čvorovi na vratu, pazuhu i/ili preponama.
Usled smanjenog broja trombocita česta je pojava modrica i potkožnih krvarenja. Česte su i infekcije, jer je broj zdravih leukocita smanjen. Kao simptomi navode se i srčane tegobe i svrab po celom telu.
Dijagnoza leukemije se postavlja na osnovu anamneze, laboratorijskih analiza krvi i specijalnih testova – punkcija i biopsija koštane srži, imunofenotipizacija, citogenetske i molekularne analize.
Ukoliko se suočavate sa nekim od navedenih simptoma zakažite na vreme pregled hematologa u specijalnoj bolnici interne i hiperbarične medicine, M-Medical Clinic.
Leave a reply
Leave a reply