Masna jetra (nealkoholna steatoza) – Tiha epidemija modernog doba

Jetra je najsloženiji organ u ljudskom telu. Ujedno i organ sa važnim funkcijama. Njena glavna uloga je prečišćavanje krvi od toksina i apsorpcija hranljivih materija koje su neophodne za normalno funkcionisanje. Učestvuje i u izlučivanju žučnih kiselina, kao i u održavanju stalnog protoka i pritiska u krvi. Takođe, štiti organizam od infekcije.

Imajući u vidu važne funkcije koje obavlja od vitalnog je značaja da jetra bude zdrava. Nažalost, mnogi ljudi se suočavaju sa tegobama vezanim za ovaj organ. Najčešći problem jeste masna jetra.

Nealkoholna steatoza ili nealkoholna masna bolest jetre, kako se još naziva, predstavlja stanje u kojem dolazi do prekomernog nakupljanja masti u ćelijama jetre. Smatra se da je jetra zahvaćena kada mast čini više od 5% njene ukupne težine. Iako mala količina masti u jetri može biti normalna, njeno prekomerno nakupljanje narušava funkciju i može dovesti do razvoja ozbiljnijih oboljenja.

Istraživanja pokazuju da pogađa oko 32% stanovnika. Pri čemu je veći broj obolelih među muškarcima (40%) u poređenju sa ženama (26%).

S obzirom da se broj registrovanih slučajeva povećava iz godine u godinu u nastavku saznajte kako nastaje masna jetra, koji su simptomi i kako se leči.

Zašto se javlja masna jetra?

Za razliku od alkoholne bolesti jetre, kod nealkoholne steatoze uzrok nije konzumiranje alkohola. Ovo oboljenje najčešće nastaje kao posledica poremećaja metabolizma, odnosno načina na koji organizam obrađuje masti i šećere. Kada organizam unosi više energije nego što troši, višak masti može početi da se taloži u ćelijama jetre, što vremenom dovodi do njihovog oštećenja.

Najčešći faktori rizika su gojaznost, visok holesterol, povišeni trigliceridi, insulinska rezistencija, dijabetes tipa 2, metabolički sindrom, hronični virusni hepatitis, a kod žena i sindrom policističnih jajnika.

Ne treba zanemariti ni loše životne navike. Naime, sedelački način života i nedovoljna fizička aktivnost dodatno povećavaju rizik od razvoja bolesti. Česta konzumacija brze hrane, gaziranih napitaka, industrijskih slatkiša i visoko prerađenih namirnica takođe ubrzava nakupljanje masti u jetri.

Iako se masna jetra najčešće povezuje sa gojaznošću, može javiti i kod osoba normalne telesne težine, pa i kod dece.

Kako prepoznati masnu jetru?

Masna jetra često se naziva tihom epidemijom, jer kod većine ljudi ne izaziva nikakve tegobe u ranim fazama bolesti. Zapravo, bolest može napredovati godinama bez jasnih simptoma, dok se u pozadini razvijaju upalni procesi i oštećenje tkiva jetre. Upravo zbog toga se u većini slučajeva dijagnoza postavlja slučajno tokom rutinskog ultrazvučnog pregleda ili laboratorijskih analiza.

U kasnijim fazama primetni su osećaj umora, slabost, problemi sa koncentracijom. Karakteristični znaci su i osećaj nadutosti i nelagodnost ili bol ispod desnog rebarnog luka.

Ukoliko se ne leči, nealkoholna steatoza može napredovati do ozbiljnih oštećenja jetre, uključujući upalu, fibrozu, cirozu, pa i karcinom jetre.

Kako se postavlja dijagnoza?

Ultrazvuk abdomena predstavlja ne samo prvi korak, već i ključni u dijagnostici. On omogućava lekaru da proceni veličinu jetre, njenu strukturu i prisustvo masnih promena.

Neophodno je obaviti i laboratorijske analize. Pre svega, analizu enzima jetre (AST, ALT, GGT). U normalnim uslovima oni su prisutni u niskim koncentracijama, te povišene vrednosti mogu da ukažu da je došlo do oštećenja jetre. Zatim, proveru nivoa šećera, holesterola, triglicerida, kao i procenu insulinske rezistencije.

Ne postoji jedan lek koji može potpuno izlečiti masnu jetru. Lečenje se prvenstveno zasniva na otklanjanju faktora rizika i promeni životnih navika. To podrazumeva pravilnu ishranu, redovnu fizičku aktivnost, izbegavanje alkohola, regulaciju holesterola i triglicerida.

Ukoliko pripadate rizičnoj grupi ili imate sumnju na masnu jetru, zakažite pregled gastroenterologa u specijalnoj bolnici interne i hiperbarične medicine, M-Medical Clinic.

Leave a reply