Hronična opstruktivna bolest pluća: simptomi, uzroci i lečenje

Disanje je nešto o čemu većina ljudi ne razmišlja dok god funkcioniše normalno. Međutim, kada penjanje uz stepenice, kraća šetnja, pa i svakodnevne aktivnosti izazivaju osećaj gušenja javlja se problem.

Zamislite da pokušavate da dišete kroz slamčicu. Svaki udah je naporan, vazduh teško prolazi, a osećaj nedostatka kiseonika je stalno prisutan. Za mnoge ljude širom sveta, ovo nije samo zamisao, već svakodnevna realnost. Reč je o hroničnoj opstruktivnoj bolesti pluća (HOBP), podmuklom stanju koje polako, ali sigurno oduzima dah.

Nažalost, hronična opstruktivna bolest pluća nije retka bolest. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, u svetu od ove bolesti boluje oko 50 do 210 miliona ljudi, a broj obolelih i dalje raste. Dodatno zabrinjava činjenica da je HOBP četvrti vodeći uzrok smrti na svetu, od kojeg svake godine umre preko 3 miliona ljudi.

U Srbiji, situacija nije nimalo bolja. Procenjuje se da između 400.000 i 600.000 naših građana boluje od HOBP.

S obzirom da se često otkriva tek u uznapredovalom stadijumu, kada su promene na plućima već ozbiljne, otkrivamo vam sve treba da znate o hroničnoj opstruktivnij bolesti pluća.

Šta je hronična opstruktivna bolest pluća?

HOBP je hronična inflamatorna bolest pluća kod koje dolazi do suženja disajnih puteva i otežanog protoka vazduha kroz pluća. Za razliku od astme, gde je suženje često reverzibilno, kod HOBP opstrukcija je uglavnom trajna i progresivna. To znači da se vremenom pogoršava ukoliko se ne kontroliše odgovarajućom terapijom i promenom životnih navika.

Hronična opstruktivna bolest pluća obuhvata dva stanja: hronični bronhitis i emfizem pluća. Kod hroničnog bronhitisa dolazi do upale disajnih puteva, pojačanog stvaranja sluzi i hroničnog kašlja. Emfizem pluća karakteriše oštećenje plućnih alveola, smanjene elastičnosti pluća i otežano izbacivanje vazduha iz pluća.

Ova dva stanja se najčešće javljaju zajedno, iako kod različitih pacijenata može dominirati jedno od njih. Kod pojedinih prisutna je i astma, a ponekad i druge pridružene bolesti, kao što su dijabetes, bolesti srca, mišića i kostiju.

Zašto se javlja hronična opstruktivna bolest pluća?

Najčešći uzrok HOBP je pušenje. Duvanski dim izaziva hroničnu upalu i postepeno uništava plućno tkivo. Zbog toga je više od 80% slučajeva oboljevanja direktno povezano sa dugogodišnjim korišćenjem cigareta. Mada i pasivno pušenje povećava rizik.

Pušenje nije jedini krivac. Dugotrajna izloženost zagađenom vazduhu (posebno u zimskim mesecima, usled upotrebe čvrstih goriva za grejanje), takođe, doprinosi razvoju bolesti. Pored spoljašnje zagađenosti, u uzročnike se svrstava i zagađenje vazduha izazvano prašinom i hemikalijama nastalim tokom rada. Imajući ovo u vidu ne čudi što se hronična opstruktivna bolest pluća češće javlja kod rudara, radnika u građevinarstvu i poljoprivredi.

Ne treba zanemariti ni genetiku. U pojedinim slučajevima genetski defekt (nedostatak alfa-1-antitripsina) povećava sklonost ka razvoju emfizema. Čak i ponavljane respiratorne infekcije tokom detinjstva doprinose oštećenju pluća, stvarajući pogodno tlo za HOBP.

Kako prepoznati HOBP?

Jedna od najvećih opasnosti jeste što se bolest postepeno razvija. Zato mnogi pacijenti simptome pripisuju pušačkim navikama, godinama, lošoj kondiciji.

Karakteristični simptomi su:

  • Kašalj koji ne prolazi, često sa iskašljavanjem guste, bele, žute ili zelene sluzi. Najizraženiji je ujutru;
  • Otežano disanje (dispneja) – Osećaj nedostatka vazduha, koji se u početku javlja samo pri naporu, a kasnije i u mirovanju;
  • Piskanje (zviždanje) u grudima;
  • Stezanje u grudima, tj. osećaj pritiska ili težine u grudnom košu, a kod nekih i bol u grudima;
  • Ubrzano zamaranje – Nedostatak energije, čak i za svakodnevne aktivnosti;
  • Gubitak težine i gubitak apetita je izražen u kasnijim fazama;
  • Česte respiratorne infekcije – Prehlade, bronhitis i upala pluća se javljaju češće i teže se leče.

Znaci koji zahtevaju hitnu medicinsku pomoć:

  • Iznenađujuće pogoršanje otežanog disanja koje vodi ka otežanom pričanju;
  • Plavičasta promena boje usana ili prstiju (cijanoza) ukazuje na ozbiljni nedostatak kiseonika;
  • Ubrzan rad srca, jer telo pokušava da kompenzuje manjak kiseonika;
  • Zbunjenost ili pospanost kao posledica da mozak ne dobija dovoljno kiseonika.

Kako se otkriva hronična opstruktivna bolest pluća?

Rana dijagnoza je ključna za usporavanje napredovanja bolesti. Zlatni standard za otkrivanje jeste spirometrija. U pitanju je jednostavan, brz i bezbolan test disanja koji meri koliko vazduha možete da udahnete i izdahnete i koliko brzo to možete da uradite.

Ključni parametar testa je FEV1/FVC odnos. FEV1 je količina vazduha koju izdišete u prvoj sekundi, a FVC je ukupni izdahnuti vazduh. Kod HOBP, odnos FEV1/FVC je manji od 70%, što potvrđuje opstrukciju disajnih puteva.

U dodatne dijagnostičke procedure spadaju rendgenski snimak pluća i laboratorijske analize krvi. Nekad je potreban i bakteriološki pregled ispljuvka, gasne analize krvi, kompjuterizovana tomografija grudnog koša, bronhoskopija.

Iako se HOBP ne može potpuno izlečiti, pravovremenom dijagnozom i uz adekvatnu terapiju mogu se ublažiti simptomi i poboljšati kvalitet života. Zato, ako se suočavate sa nekim od navedenih simptoma zakažite još danas pregled pulmologa u specijalnoj bolnici interne i hiperbarične medicine, M-Medical Clinic.

Leave a reply