Kako prepoznati cerebrovaskularne bolesti na vreme?
Cerebro vaskularne bolesti predstavljaju skup stanja koja zahvataju krvne sudove mozga, dovodeći do poremećaja u snabdevanju mozga krvlju.
Ljudski mozak je izuzetno osetljiv na nedostatak kiseonika i hranljivih materija. Samim tim i kratkotrajni poremećaji u cirkulaciji mogu dovesti do trajnih oštećenja moždanih funkcija. Zbog toga su cerebrovaskularne bolesti vodeći uzrok invaliditeta i drugi vodeći uzrok smrti u svetu, odmah nakon kardiovaskularnih bolesti.
Istraživanja pokazuju da cerebrovaskularne bolesti pogađaju 4 odrasle osobe starije od 25 godina tokom života. Svake godine se registruje oko 15 miliona novih slučajeva, dok je smrtnost zabeležena kod čak 5 miliona pacijenata.
Srećom, do 90% slučajeva je potencijalno preventabilno. Imajući ovo u vidu M-Medical Clinic vam otkriva kako na vreme da prepoznate problem.
Vrste cerebrovaskularnih bolesti
Cerebrovaskularne bolesti se dele na ishemijske i hemoragijske.
Ishemijske nastaju kada dolazi do začepljenja krvnog suda koji snabdeva mozak krvlju. Tu spadaju:
Tromboza – Začepljenje nastaje lokalno u moždanoj arteriji usled formiranja ugruška (tromba) na aterosklerotičnom plaku.
Embolija – Začepljenje nastaje ugruškom koji doputuje sa druge lokacije (najčešće iz srca ili velikih arterija vrata).
Ishemijski tipovi čine oko 80 odsto moždanih udara.
Hemoragijske cerebrovaskularne bolesti nastaju usled pucanja krvnog suda u mozgu i izliva krvi u moždano tkivo. Najčešće su povezane sa nekontrolisanom hipertenzijom ili aneurizmama.
Iako su ređe, predstavljaju teže oblike, te je i veća stopa smrtnosti. Uključuju:
Intracerebralnu hemoragiju – Krvarenje direktno u moždano tkivo.
Subarahnoidalnu hemoragiju – Krvarenje se javlja u prostoru između mozga i tanke ovojnice koja ga okružuje, najčešće usled pucanja aneurizme.
Posebnu grupu čine prolazni ishemijski napadi (TIA), poznati i kao „mini moždani udari“. U pitanju su privremeni poremećaji moždane cirkulacije. Simptomi nestaju u roku od 24 sata, ali predstavljaju upozorenja na buduće moždane udare.
Zašto se javljaju cerebrovaskularne bolesti?
Razvoj cerebrovaskularnih bolesti usko je povezan sa brojnim faktorima rizika, od kojih su mnogi preventabilni. Najčešći uzroci su:
- povišen krvni pritisak – osobe koje boluju od hipertenzije imaju tri puta veći rizik od nastanka akutnog moždanog udara. Terapijom se ovaj rizik smanjuje za 36 do 42%,
- dijabetes – dokazano je da je incidenca akutnog moždanog udara dva puta veća kod dijabetičara u odnosu na bolesnike sa graničnim vrednostima glikemije,
- visok holesterol – korekcija ovog poremećaja redukuje rizik za razvoj akutnog moždanog udara za 20-30%,
- srčane bolesti – povećavaju dva puta rizik od pojave akutnog moždanog udara,
- ateroskleroza (suženje krvnih sudova),
- loše životne navike, poput pušenja, nezdrave ishrane, nedovoljne fizičke aktivnosti.
Ne treba zanemariti ni genetiku i životnu dob. To znači da je veća verovatnoća da se javi kod starijih osoba u čijoj porodici su već registrovane ove bolesti.
Koji su simptomi cerebrovaskularnih bolesti?
Klinička slika varira zavisno od zahvaćene regije mozga i težine stanja. Ipak, postoje karakteristični znaci, a to su:
- iznenadna slabost ili utrnulost lica, ruke ili noge, posebno na jednoj strani tela,
- poteškoće s govorom ili razumevanjem govora,
- iznenadan gubitak vida ili zamućenje vida,
- jaka glavobolja bez jasnog uzroka,
- iznenadna vrtoglavica, gubitak ravnoteže ili koordinacije,
- konfuzija i smetnje svesti.
Prevencija je jedan od najvažnijih koraka u borbi protiv cerebrovaskularnih bolesti. Pored zdravih životnih navika, ona obuhvata i redovne lekarske preglede, posebno za ljude koji spadaju u rizičnu grupu.
Zato još danas posetite specijalnu bolnicu interne i hiperbarične medicine M-Medical Clinic.
Leave a reply