Kardiomiopatija – Kako da je prepoznate na vreme?
Kardiomiopatija je opšti naziv za bolest srčanog mišića koja nije posledica ishemijske, hipertenzivne, perikardne ili valvularne bolesti srca. Prema definiciji Svetske zdravstvene organizacije u pitanju je „bolest miokarda povezana sa srčanom disfunkcijom“. To znači da kardiomiopatija nastaje kada se zidovi srčanih komora rastegnu i zadebljaju tako da srce nije u mogućnosti pravilno da pumpa krv kroz telo.
Istraživanja pokazuju da je kardiomiopatija široko rasprostranjena. Pogađa 1 od 500 osoba i može se javiti u bilo kojoj godini života, kod oba pola. Pojedine vrste su genetske, dok su druge stečene.
Iako su promene na srcu različite kod svake vrste, posledice bolesti su ozbiljne. Naime, kardiomiopatija može dovesti do srčane slabosti, aritmija, pa i do iznenadne smrti.
Imajući ovo u vidu M-Medical Clinic vam otkriva sve što treba da znate o njoj.
Vrste kardiomiopatija
Prema morfološkim i funkcionalnim promenama na miokardu kardiomiopatija se deli u 4 grupe.
Dilatativna je najčešći tip. Nastaje kada dođe do značajnog proširenja (dilatacije) leve komore. Kako pumpna sposobnost leve srčane komore postaje narušena onemogućeno je efikasno pumpanje krvi iz srca. Ova vrsta može biti nasledna. Mada je češće posledica koronarne bolesti srca. U većini slučajeva je registrovana kod pacijenata srednjih godina i to muškog pola.
Hipertrofična kardiomiopatija nastaje usled zadebljanja srčanog mišića. Naročito mišića glavne komore srca, tj. leve komore. Zadebljani srčani mišić otežava pumpanje dovoljnih količina krvi do organa i tkiva.
Ova vrsta je najčešće genetski predodređena. Samim tim je veoma često srčano oboljenje kod dece. Može biti i stečena. Obično je izazvana dugogodišnjom hipertenzijom, dijabetesom i bolestima štitne žlezde.
Kod restriktivne kardiomiopatije srčani zidovi postaju kruti, što otežava punjenje komora krvlju. Kao posledica toga dolazi do nakupljanja tečnosti u delovima tela, poput nogu, stomaka, pluća… Ovaj tip se retko javlja. Glavni uzročnik su sistemske bolesti.
Aritmogena kardiomiopatija je najređi tip. Karakteriše je zamena mišičnog tkiva srca vezivnim i masnim tkivom. Zbog toga nastaje abnormalni srčani ritam. Uzrok ove vrste nije otkriven, ali se najčešće javlja nakon miokarditisa ili kao rezultat mutacije gena.
Koji su simptomi kardiomiopatije?
Kardiomiopatija u početnim fazama ne pokazuje jasne simptome. Prvi prepoznatljivi znaci se javljaju kada stanje uznapreduje, te se i bolest kod mnogih kasno dijagnostifikuje.
Nedostatak daha pri fizičkom naporu je karakteristični znak. U kasnijem stadijumu ispoljava se i tokom mirovanja. Ovaj simptom prate ubrzani otkucaji srca, lupanje u grudima i nelagodnost ili pritisak u grudima.
Mogu se javiti i konstantni umor, malaksalost, vrtoglavica i nesvestica. Vremenom, usled nakupljanja tečnosti dolazi do oticanja nogu, gležnjeva i stopala, kao i nadutosti trbuha.
Primetan je i kašalj u ležećem položaju. Kod nekih se javlja i otežana koncentracija i povećani osećaj pospanosti.
Kako se dijagnostifikuje kardiomiopatija?
Dijagnoza se postavlja pregledom kardiologa. Pored anamneze i fizičkog pregleda neophodno je uraditi ultrazvuk srca i kateterizacija srca. Na taj način se određuje vrsta kardiomiopatije. Za težinu stanja potrebne su dodatne dijagnostičke procedure. Odnosno, mora se uraditi test opterećenja (ergometrija) ili 24-holter EKG.
Ukoliko se suočavate sa nekim od navedenih simptoma zakažite na vreme pregled u specijalnoj bolnici interne i hiperbarične medicine M-Medical Clinic.
Leave a reply
Leave a reply